Projekat  „Teatar poezije“ je usmeren na rešavanje jednog problema, a to je otuđenje mladih od knjige, školske poezije i pozorišne umetnosti. Pokrenut je zbog marginalizacije poezije kao umetnosti u modernom dobu, a naročito zbog otuđenja ove vrste školskog gradiva od konzumenata-učenika. Nove tehnologije učinile su kič i šund (koji preovladavaju u najvećem broju medija) dostupne deci na nekoliko klikova(promena programa na televiziji, radiju, internet surfovanje). Nametanje takvih sadržaja, ponajpre pesama aktuelnih autora/pevača  imaju za posledicu da se istinske  pesme - poezija doživljava kao nešto što je vezano isključivo za prošlo vreme, naročito ako se uzme u obzir da su pisane u drugom vremenu, drugačijim, a često i arhaičnim govorom(stilom).

Učenici nemaju mnogo vremena da se bave poezijom, da je shvate i osete na način kako bi trebalo, i mi smo ovim projektom želeli da to promenimo, da učenicima približimo poeziju i da im kroz formu pozorišnih predstava i događaja i ponajpre kroz glumačku interpretaciju dočaramo njene vrednosti i da njihova osećanja poistovetimo sa osećanjima iz pesama, kako bi poeziju doživeli na pravi način.

Takođe, kultura posete pozorišta mlađim generacijama potpuno je strana, te je ovo jedan od načina da im pozorišni izraz približimo i da im stvorimo naviku za ovu vrstu umetnosti jer, oni bi trebalo da budu naša buduća pozorišna publika.

Osnovna ideja „Teatra poezije“ je da se od poezije sadržane u gradivu i lektiri za srednje škole naprave predstave. Svaka godina školovanja(prva, druga, treća i četvrta) dobija svoju predstavu u kojoj glumci interpretiraju stihove iz gradiva. Razlog za nastanak ovog projekta leži pre svega u želji da se poezija demistifikuje i približi srednjoškolskim đacima. Lajtmotiv koji ušnirava ovaj projekat jeste oljuđivanje stihova, jer stihovi su reči iz ljudi izašle, iz ljudi koji imaju iste probleme, radosti, tuge i snove kao i oni što sede u publici. Oživljavanje stihova na sceni, uz adekvatnu glumačku interpretaciju, ima za cilj da stihove predstavi kao misli, osećanja, radnje i zapažanja, pa se zbog toga predstava koncipira kao kolaž pesama od kojih svaka dobija svoj scenski događaj. Između pesama nalaze se edukativne dramske scene koje govore o pesnicima(autorima pesama) i vremenu u kom su živeli, i koje povezuju predstavu u dramsku celinu. Stihovi se stavljaju u dijalošku ili monološku formu, a velika pažnja se usmereva na formu jezika i stiha.

Želja je da se poezija približi mladima kroz formu pozorišne predstave, da se pruži pomoć u obrazovanju mladih i savlađivanju gradiva kroz inovativan, savremen način prezentacije gradiva, da se pokrenu kulturološke navike mladih za posete pozorišnim događajima, da se neguje poetski teatar kao jedinstveni umetnički izraz na ovim prostorima.

Ovo su prve predstave ove vrste u našoj zemlji, a vrlo verovatno i šire. Uspostavljena je saradnja sa mnogim kulturnim i obrazovnim institucijama, mnogi srednjoškolci su gledali i imaće priliku da vide predstave.